Каори Јошида је Јапанка из Фукуоке која је досад већ два пута посетила Србију. Каже да је одушевљена нашом храном и културом и жели да отвори ресторан јапанске хране у Новом Саду. Њена омиљена српска певачица је Александа Ковач, коју заједно са својом ћерком слуша и тако је учи наш језик.
Каори такође не крије своју љубав према Србији и на свим својим профилима на социјалним мрежама често и нашироко пише о својим посетама и објашњава да жели да буде мост који би спојио Србију са Јапаном.
За ово је, каже она, заслужан њен наставник енглеског језика који је из Србије и који ју је упознао са нашом културом.
Каори је само једна од несазнатљивог броја туристкиња и туриста које су фриленсери из Србије привукли последњих година. Фриленсинг отвара врата глобалног тржишта и омогућава сарадњу са људима из целог света, а многи од краткотрајних пројеката се претварају у дугогодишње сарадње, дукоба пријатељства, културне размене или чак и љубав.
Оно што је вероватно најбитније за саму државу и што утиче на све нас и наше потомке је то да фриленсери мењају наш имиџ у свету на позитиван начин.
Једна од најгорих последица свих турбуленција кроз које је цео наш регион прошао у последњих тридесет година је негативна медијска слика која је у свету створена о Србији, а која траје већ дуго. Годинама смо приказивани као агресиван и примитиван народ, што је створило бројне предрасуде код потенцијалних инвеститора, клијената и туриста из иностранства. Међутим, када страни клијенти који су свој утисак о Србији стекли само из медија ступе у контакт са српским фриленсером, та слика се из корена мења.
Будући да већину српских фриленсера чине високо образовани професионалци који у самој држави најчешће немају прилику да се докажу у свом послу због малог тржишта или неразвијених индустрија, не изненађује да су међу најтраженијима на разним дигиталним платформама и берзама послова. Тренутна најпопуларнија платформа за рад Упwорк нам даје увид у то како страни клијенти описују наше фриленсере: „комуникативни“, „ефектни“, „флексибилни“, „професионални“, „креативни“, „талентовани“ … Међутим, на оваквим платформама комуникација се углавном одвија писаним путем, док предавачи језика проводе сате у директном разговору са својим ученицима и буде знатижељу о њиховој култури код ученика. Наши предавачи се најчешће описују као „харизматични“, „интелигентни“, „начитани“, „забавни“, „отворени“, „мотивишући“, „занимљиви“, а коментари ученика у којима се захваљују наставнику на упознавању са српском културом су уобичајена појава.
Иако заправо не знамо колики је тачан број фриленсера у Србији јер их закон не препознаје, груба процена која се помиње у медијима је око сто хиљада. То заправо значи да Србија има око сто хиљада незваничних амбасадора који свесно или несвесно активно утичу на побољшање имиџа наше земље у свету, представљајући нашу богату културу, постављајући је на мапу пословног света и тиме привлачећи стране инвестиције и туристе каква је Каори.