У јавности је већ данима главна тема порески дуг који држава потражује од фриленсера за период од протеклих пет година. Док бројни фриленсери сведоче да им је Пореска управа давала погрешне информације и одвраћала их од плаћања пореза, као и да им држава не признаје радни стаж и здравствено осигурање иако од њих тражи велике своте новца, појавиле су се прве процене о томе колико фриленсера има у Србији и колико они зарађују, као и колико они већ сада доприносе економском развоју и стабилности земље.
Како се може прочитати у чланку који је недавно објавио Мондо, у Србији ради око 100 000 фриленсера који у просеку зарађују 80 000 динара месечно. У складу са поменутим проценама, у прва два квартала ове године, када је економска криза захватила земљу и традиционална радна места, фриленсери су радећи преко интернета у српску економију која се гасила упумпали скоро 50 милијарди динара и тако је одржали у животу! Сав новац који су фриленсери зарадили потрошен је у Србији: на плаћање рачуна и куповину производа и услуга на домаћем тржишту. Када се те процене упореде са званичним подацима НБС о бруто друштвеном производу (БДП) у том периоду, види се да су фриленсери у њему директно учествовали са око 2%. Међутим, њихово учешће је још и веће зато што су продавнице у којима су они остављали новац, тај исти новац касније користиле за куповину робе од својих добављача, што се такође рачуна у БДП, тако да је укупан утицај фриленсера на БДП још већи.
Може се закључити да би без фриленсера српска економија била за барем 2% мања. То се може протумачити тако да би свака 2 радника на 100 запослених у Србији остала без посла, односно сваке 2 продавнице од 100 њих би се затвориле ако би Србија отерала фриленсере или их приморала да престану са радом.
Ако се погледа период од пет година уназад, фриленсери су у земљу увезли девизе у вредности од скоро 500 милијарди динара! И тај новац је потрошен у Србији: од тога је 20%, 100 милијарди динара, односно готово милијарду евра, отишло директно у буџет Републике Србије на име ПДВ-а. Поређења ради, само од тог новца који је Србија добила, Министарство здравља могло би да се финансира три године према Закону о буџету донетом 2019.
Будући да фриленсери плате примају из иностранства, њихова зарада се може сматрати директном страном инвестицијом. У првих шест месеци ове године, уз процене до којих је јавност дошла, фриленсери су економију Србије увећали за преко 410 милиона евра! Прелиминарни подаци НБС показују да су директне стране инвестиције у Србију у том периоду износиле око 1 480 милиона евра. То значи да су фриленсери у економски систем Србије, сами, без икакве помоћи и подстицаја државе, унели новац у износу од 30% свих директних страних инвестиција! Исти подаци НБС показују да су од првог до другог квартала 2020. директне стране инвестицијс у Србију опале за скоро 132 милиона евра. Како се због пандемије може очекивати да се страна улагања даље смањују, јасно је да је капитал који фриленсери привлаче у Србију изузетно важан за њен економски опстанак. Колико је утицај фриленсера позитиван за финансије Србије, показује и да су директне стране инвестиције целе једне Немачке у Србију износиле тек око 123 милиона евра за исти период за који су фриленсери привукли капитал од 410 милиона евра. А суштинска разлика је што фриленсери не траже никакве субвенције од државе – за разлику од страних инвеститора који од државе директно добијају 10 000 евра по отвореном радном месту.
Још једна ствар се не сме сметнути са ума. Да фриленсери нису радили преко интернета, они би били на социјалној помоћи, на коју као грађани Србије имају законско право. За период од протеклих пет година, ако се узму процене о броју и заради фриленсера које је објавио Мондо, Србија би морала да издвоји 51 милијарду динара за социјалну помоћ за фриленсере, да они нису нашли начин да се издржавају преко интернета. Уместо да буду трошак за своју државу, фриленсери су у њен буџет у том истом периоду директно убацили 100 милијарди динара, само од ПДВ-а.
Како се традиционална економија заснована на локалном тржишту гаси у време пандемије, јасно је да окосницу опоравка и развоја ове земље чине фриленсери, који могу да раде од куће и који су се за своја примања изборили на светском тржишту. Званични подаци НБС показују да је укупан БДП Србије опао за 32 милијарде у другом кварталу ове године услед пандемије короне. Тај пад је последица гашења радних места у традиционалној економији у условима пандемије, за разлику од фриленсера који су несметано радили од куће. Без фриленсера, пад би био много већи и директно утицао на плате и радна места како радника у приватном, тако и оних у јавном сектору, али и на пензије и животни стандард свих грађана уопште. Математика је такође кристално јасна: никоме у Србији се не исплати да уништи фриленсере – ни држави, ни друштву, јер они већ и сада одржавају економију Србије у животу, а без њих неће бити могућ ни будући развој, ни опоравак од пандемије.