Након спекулација у медијима у вези са приливима фриленсера, Удружење фриленсера и предузетника Србије спровело је анкету међу фриленсерима како би на светло дана изнело конкретне чињенице са којима би било могуће сагледати положај фриленсера и утицај целокупне ситуације на њихову егзистенцију. Анкету је било могуће попунити на сајту Удружења. Питања су била у вези са износима прилива, прихватљивом стопом пореза и моделом опорезивања. Обрађен је и утицај тренутне ситуације на психичко, здравствено и финансијско стање испитаника. Циљ анкете је првенствено опис целе ситуације и положаја фриленсера, затим и сагледавање њиховог става поводом питања пореза и доприноса, а како би се ти подаци искористили приликом дефинисања што прихватљивијег и праведнијег модела опорезивања.
Анкету је попунило 988 испитаника. Од тога су у разматрање узети одговори 849 испитаника. Одговори искључених испитаника нису узети у разматрање зато што они нису одговорили исправно на контролно питање или су на друга питања давали немогуће одговоре.
У даљем тексту спомињу се медијана и аритметичка средина. Медијана је вредност обележја која се налази у средини серије чији су подаци сређени по величини, дакле то је позициона средња вредност. Аритметичка средина односно просек спада у израчунате средње вредности. Медијана реалније описује цели скуп него аритметичка средина кад су у серији присутне екстремне вредности. У случају постојања изразито екстремних вредности, аритметичка средина представља искривљен приказ онога што садрже подаци о посматраним јединицама.
Медијана броја особа у домаћинству који се издржавају од прихода фриленсера износи 3. Просечан број особа у домаћинству (аритметичка средина) износи 2,84 односно приближно 3.Од укупног броја испитаника чији су одговори узети у разматрање (849), њих 125 (14,72%) живе сами, њих 241 (28,39%) живе са још једном особом, њих 228 (26,86%) живе са још две особе, њих 190 (22,38%) живе са још три особе, док њих 65 (7,66%) живе са барем још четири члана домаћинства.
Број испитаника који су означили да је њихова лична зарада једнака укупној заради целог домаћинства, тј. тамо где је једини извор прихода за целу породицу управо приход фриленсера, износи 218. То је 25,68% од укупног броја испитаника. Од тог броја, 73 испитаника живе сама и издржавају сами себе путем (фриленс) посла који обављају, док 145 фриленсера издржава своје укућане.
Медијана просечних месечних прихода домаћинстава, када се урачунају и приходи остварени фриленсингом и приходи свих других чланова домаћинства, износи 100.000, док аритметичка средина износи 126.158,02 динара. Медијални износ који ова домаћинства троше у Србији на месечном нивоу, за плаћање рачуна и куповину роба и услуга, износи 80.000, док аритметичка средина износи 108.607,05 динара.
Њих 261 односно 30,74% је означило да су им просечни месечни трошкови једнаки просечним месечним приходима целог домаћинства. Њих 64 (7,54%) од укупног броја испитаника је означило да су им просечни месечни трошкови већи од просечних месечних прихода целог домаћинства.
Укупан број испитаника чија домаћинства имају два или више члана износи 724 (85,28%) од укупног броја испитаника. Број домаћинстава са два или више члана, у којима процентуално учешће прилива остварених путем фриленсинга у односу на укупан буџет целог домаћинства је ≥50% од укупних прилива домаћинства, износи 518 (71,55%) од укупног броја домаћинстава са два или више члана (724). Ово значи да фриленсери великим делом издржавају своје породице, односно 71,55% (518) фриленсера представља примарни извор прихода у свом домаћинству.
Просечна месечна зарада анкетираних грађана износи 79.250,78 динара, док медијална месечна зарада износи 60.000.
Број испитаника којима је фриленсинг примарни извор прихода износи 706 (83,16%) од укупног броја испитаника. Медијана њихових примања износи 65.000 динара.
Број испитаника којима фриленсинг није примарни извор прихода износи 143 (16,84%). Медијана њихових примања износи 30.000 динара.
72.08% (612) испитаника је изјавило да зарађују мање од 90.000 динара.
Такође, већина испитаника односно 79,50% (њих 675) изјавила је да послују само са клијентима из иностранства.
27,33% (њих 232) од 849 испитаника, уписали су висину свог дуга, коју су или израчунали сами или им је Пореска управа доставила решење. Медијана дуга износи 1.565.000,00 динара, док је аритметичка средина односно просек 4.275.920,66 динара. Под условом да не плаћају дуг и месечне обавезе (31,806%), њих 216 од 232 нису у минусу након плаћања месечних трошкова (рачуни, кирија, потрошачка корпа итд.). Даље, број оних којима тренутна разлика између прилива и трошкова домаћинства 3.000 динара или више је 138. Такође, међу ових 232 испитаника, број оних којима тренутна разлика између месечних примања домаћинства и месечних трошкова износи ≥18.300 динара је 103. Наравно, уз додатно плаћање текућих пореских обавеза (31,806%) и месечних рата дуга, стање се драстично мења.
Збирна стопа за порезе и доприносе на укупан месечни приход, при којој фриленсери губе мотивацију да раде свој посао износи 20% (медијана) односно 22,54% (аритметичка средина).На питања о будућем пореском моделу, њих 513 (60,42%) од укупног броја испитаника је изјавило да им одговара да обавезе измирују једном месечно.
Наредно питање се односи на моделе опорезивања. Било је понуђено 6 опција, с тим што је био омогућен одабир више од једног одговора. Упркос томе, 49,35% (419) испитаника означило је САМО један одговор, а то је да им ниједан понуђен модел опорезивања не одговара.
Уз напомену да фриленсери желе да плате порез, на питање које се односило на доприносе које гласи „Да ли бисте пристали да обавезан буде само порез и да не плаћате доприносе за државно здравствено и пензијско-инвалидско осигурање, већ да ти доприноси буду опционални и да их доплаћујете само по избору?”, њих 799 односно 94,11% од укупног броја испитаника је одговорило са ДА.
Инспирисано одређеним моделима опорезивања фриленсера у другим државама, постављено је и питање „Да ли бисте пристали да уплаћујете доприносе у државни здравствени и пензијско-инвалидски фонд У МАЊЕМ ИЗНОСУ него остали грађани Србије, али да не будете осигурани, већ да допринос за жељено осигурање доплаћујете до пуног износа ако желите да будете осигурани?” Што се тиче одговора на ово питање, мишљења су подељена. 45,47% (386) од укупног броја испитаника су одговорили потврдно, док је њих 54,53% (463) одговорило да не пристају да уплаћују доприносе у мањем износу него остали грађани Србије и да не буду осигурани.
На питање „Да ли Вам је најава Пореске управе у октобру 2020. умањила или елиминисала способност за рад?” њих 78,09% (663) је одговорило са ДА.
На питање „Да ли сте у периоду након најаве Пореске управе у октобру 2020. године искусили икакве здравствене тегобе које нисте имали пре поменуте најаве, односно, да ли Вам се здравствено стање у том периоду погоршало?” њих 77,27% (656) одговорило је потврдно.
769 односно 90,58% учесника анкете је одговорило да су почели озбиљније да размишљају о одласку из Србије.
Према резултатима анкете, закључујемо да је средња вредност примања учесника анкете којима је фриленс примарни извор прихода 65.000 динара.72,08% (њих 612 од 849) испитаника зарађује мање од 90.000 динара.
Већина тј. 79,50% (675) послује само са клијентима из иностранства. Дакле, просечан фриленсер ради само са клијентима из иностранства и зарађује 65.000 динара.
Према подацима Републичког завода за статистику, просечна зарада (бруто) обрачуната за децембар 2020. године износила је 90.849 динара, док је просечна зарада без пореза и доприноса (нето) износила 66.092 динара. Резултати анкете су показали да је просечна бруто зарада фриленсера (79.250,78) испод републичког просека. Средња вредност броја чланова домаћинства је 3. У домаћинствима са два или више чланова, 71,55% (518) фриленсера учествује у укупним приходима домаћинства у износу од 50 или више одсто у односу на укупне приходе домаћинства. Може се закључити да угрожавањем фриленсера нису угрожени само они него у просеку још два члана породице.
Већина анкетираних фриленсера (77,27%) је у периоду након најаве Пореске управе у октобру 2020. године искусила нове здравствене тегобе или им се здравствено стање погоршало, док је њих чак 90,58% почело озбиљније да размишља о одласку из Србије.
Такође, став анкетираних поводом питања пореза и доприноса у просеку је следећи:
при збирној стопи од 20% тј. 22,54% губе мотивацију да раде свој посао,ниједан тренутни модел опорезивања им не одговара (49,35% (419)), одговара им да обавезе измирују једном месечно (60,42% (513)).
Закључак је да треба осмислити нови начин опорезивања за ову врсту рада, али тако да задовољи не само фриленсере, већ и целокупну привреду и све остале заинтересоване стране. Удружење фриленсера и предузетника Србије сматра да прво треба растеритити фриленсере обавеза у виду дуга, а затим радити на изради новог модела. С обзиром да је просечна месечна бруто зарада фриленсера мања од државног просека, те да је медијална бруто зарада 60.000, сматрамо да фриленсери не би требало да сносе намете који иначе падају на терет и запослених и послодаваца, и да за њих треба дефинисати нов модел опорезивања у складу са њиховом економском моћи и Уставом загарантованим правима.