Поштовани господине министре,
Протекло је скоро месец дана од позива Пореске управе да сви грађани који су примали уплате из иностранства обрачунају порезе, доприносе и камате, па измире своје пореске обавезе како би избегли да се против њих подигну прекршајне и кривичне пријаве. Иако су у први план избили фриленсери, поменута најава Пореске управе односи се и на многе друге категорије грађана: на особе које су од пријатеља и рођака из иностранства примале новчану помоћ, на грађане који привремено и повремено раде у иностранству, као и на оне који годинама живе и раде ван земље, а нису одјавили пребивалиште из Србије.
Ненадана и нагла најава Пореске управе означила је као криминалце стотине хиљада грађана Србије и запретила им милионским дуговима које нико не може да плати. Поред економских последица по фриленсере, који и у доба светске пандемијске кризе и гашења локалних послова несметано настављају са радом преко интернета и привлаче страни капитал у земљу, претња Пореске управе, уколико би се остварила, оставила би до сада невиђене последице по све слојеве друштва у Републици Србији. Стотине хиљада породица остале би без икаквих прихода и уштеђевине, а потенцијално и без крова над главом у време када се пандемија вируса корона разбуктава на светском нивоу и економије свих земаља улазе у депресију. Не само што би се огроман део Србије нашао у борби за голи живот, већ би друштвене последице биле разорне по нашу земљу будући да би се стотине хиљада грађана нашле у таквој позицији да више немају шта да изгубе и да одустану и од својих живота и од своје земље, у ком случају би опасност од неслућених грађанских немира, као и манипулације очајем грађана погођених најавом Пореске управе, представљала висок ризик по будућност целе земље.
Поред тога, у веома тешкој ситуацији налазе се и друге групе грађана, који раде и послују у оквиру традиционалне економије засноване на локалној купопродаји роба и услуга. Пандемија короне угрозила је опстанак економије наше земље. Навешћемо само неколико примера: приход кафића и ресторана је достигао историјски минимум, индустрија забаве не може да послује већ месецима, туристичке агенције се налазе пред гашењем, трговински објекти бележе пад промета, пољопривредници имају све мање простора за продају својих производа, предузетницима у свим гранама привреде је угрожен опстанак, а радницима радна места и егзистенција.
Сматрамо да је у таквим условима потез Пореске управе неоправдан и да може имати само негативне последице по Србију, без икакве користи:
1) Дуг који је стотинама хиљада грађана стављен на терет – ненаплатив је.
2) Економска ситуација је таква да би и његова делимична наплата извукла капитал из домаће економије и довела до њеног урушавања, преполовивши ионако умањену куповну моћ грађана и умањивши приходе домаћих фирми, што би се последично одразило и на буџетске приходе.
3) Такозвани дуг је настао и пропустом Пореске управе која није на време едуковала грађане о начину обрачуна пореза на спорне уплате, нити их упознала са законом по чијем их основу сада терети за дуг, чиме није испунила један од својих задатака и циљева наведених у јавно доступној Стратегији пружања услуга пореским обвезницима, објављеној на званичном сајту саме Пореске управе:
ПРУЖАЊЕ ПОДРШКЕ ПОРЕСКИМ ОБВЕЗНИЦИМА ПУТЕМ ЦИЉАНИХ ПРОГРАМА ЕДУКАЦИЈЕ И ИЗГРАДЊА ОДНОСА СА ПОРЕСКИМ ОБВЕЗНИЦИМА И ЊИХОВИМ САВЕТНИЦИМА
Преко партнерског односа са пореским обвезницима Пореска управа жели и да их правилно едукује, да буде на располагању са информацијама из пореске тематике. Зато се посебан значај придаје едукацији, који уједно гради однос поверења, како према садашњим пореским обвезницима тако и према онима који то намеравају да постану. Поред пореских обвезника едукација је намењена и свим грађанима Србије као и представницима медија који обавештавају јавност о пореским темама.
4) Бројни грађани који су и раније одлазили у Пореску управу да се распитају о својим пореским обавезама, сведоче да су у њој добили непотпуна и погрешна обавештења о томе да ли су уопште у обавези да плате порез пошто фриленсери према постојећим законима Републике Србије нису препознати као занимање, нити категорија запослених лица.
5) Посебно, то што фриленсери нису препознати као занимање, односно категорија радника, представља дискриминацију над њима, будући да им правни поредак Републике Србије није гарантовао и не гарантује иста права као и другим радницима: право на радни стаж, право на пензионо, социјално и здравствено осигурање, право на боловање, право на породиљско одсуство, право на заштиту од мобинга и експлоатације на радном месту итд. Члан 21 Устава Републике Србије јасан је по питању дискриминације:
Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације.
Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу…
6) Закон је писан у време када интернет није био толико присутан у свакодневном животу као данас и када светско тржиште рада није било оволико умрежено. Законски оквир на који се Пореска управа позива прикладан је за оно време у којем су радна места и рад били пре свега ограничену на физичку купопродају роба и услуга на локализованом тржишту. Са развојем модерне економије, као посебна категорија радника на интернету настали су фриленсери, који раде на динамичном светском тржишту и сарађују са колегама из целог света, ширећи добар глас о Србији као земљи стручног и едукованог становништва и привлачећи страни капитал директно у њу, а не тражећи никакве субвенције као што то чине страни инвеститори. Ако Пореска управа спроведе најављену наплату, фриленсери у Србији ће бити уништени као категорија радника и Србија ће пропустити прилику да преко њих унесе капитал у своју економију, повећа куповну моћ грађана и одржи и прошири пословање субјеката активних на домаћем тржишту, а чије производе и услуге купују управо ти фриленсери.
Наше је уверење да као Министар финансија, Ви разумете наше аргументе и видите да нама није циљ да избегнемо плаћање пореза, већ да пронађемо одговарајући пореско – правни модел који ће нам омогућити да допринесемо развоју наше земље и истовремено опстанемо на врло конкурентном и динамичном светском тржишту рада. Уколико бисте у сарадњи с нама формирали правни оквир који би нам то омогућио, не само што бисте помогли Србији да економски преживи пандемију короне, већ бисте јој дали модеран законски оквир у којем њени грађани могу несметано, легално и ефикасно остваривати економске везе са иностранством, па на корист целе земље привлачити страни капитал у њу и деловати као њени амбасадори у свету. Не само то, напредан и модеран оквир за домаће фриленсере могао би привући и стране, који би такође у Србији трошили свој новац и тако директно увећавали њену економију заједно са домаћим колегама.
Стога Вам упућујемо два позива:
- Да Министарство финансија донесе уредбу којом ће свим грађанима на које се најава Пореске управе односи дати амнестију и обуставити све поступке наплате који су већ ушли у процедуру. Држава је већ излазила у сусрет бројним и много већим дужницима по овом питању.
- Да у сарадњи са нама формулишете модеран пореско – правни оквир за све фриленсере, дајући нам правни статус и препознајући специфичности нашег начина рада.
Поред тога, искористили бисмо прилику да пружимо подршку свим послодавцима и радницима у земљи. Знамо да сте погођени овом кризом, али смо уверени да заједно и у слози можемо да је превазиђемо и из ње изађемо јачи него пре.
Удружење фриленсера и предузетника Србије