Удружење фриленсера и предузетника од данас почиње да објављује одговоре адвоката на честа питања фриленсера у нашем удружењу услед великог интересовања. Будући да је питања и одговора много, одлучили смо да их објавимо као серију чланака.
Уколико неки од ових одговора делују обесхрабрујуће читаоцима, требало би да знају да је управо то разлог протестима. Може се видети да су наши закони неправедни према фриленсерима и уместо да клонете духом, дођите на протесте да се изборимо за бољи правни систем и опстанак фриленса у Србији.
Да ли је дискриминација над фриленсерима то што нас држава не препознаје као раднике и да ли по том основу можемо да се жалимо надлежној институцији?
Законом о забрани дискриминације предвиђено је да изрази “дискриминација” и “дискриминаторско поступање” означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.
Устав Републике Србије предвиђа да су пред Уставом и законом сви једнаки. Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације. Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Не сматрају се дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.
Међутим, држава вас не препознаје као запослене, обзиром на то да у складу са важећим Законом о раду, овакав тип ангажмана није изричито препознат као обављање рада. Фриленс ангажман би могао да се подведе под „уговор о делу“, па се у складу са тим се могу остваривати права из социјалног осигурања.
Да ли држава сме да без основа, а служећи се антитерористичким законом, од банака затражи податке који се односе на рачуне десетине хиљада грађана за које нису достављени докази да су терористи или да се сумња да јесу? Да ли можемо да тужимо банке зато што су дале податке о нашим рачунима држави, а нису нас обавестиле?
Не можете да тужите банке зато што су дале податке о вашим рачунима о држави, односно уколико су на захтев надлежне Пореске Управе, доставили податке о вашим рачунима и стању на истим, из разлога банке поступају у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирању тероризма, као и Законом о ограничавању располагања имовином у циљу спречавања тероризма и ширења оружја за масовно уништење. Надзорни орган над банкама на територији Републике Србије је Народна Банка Србије, те свака банка мора да у складу са горе наведеним прописима и другим уредбама, правилницима, на захтев Пореске управе-која има јавна овлашћења, достави сву потребну документацију за обвезника. Ово овлашћење пореској управи прописује и Закон о пореском поступку и пореској администрацији.