Који је повод за састављање петиције?
Повод је најава наплате пореза која ће се десити и у неким случајевима достиже и до 90% примања. Хтео бих да нагласим да нико не бежи од плаћања пореза. Међутим имамо један закон који се никада није примењивао раније и никада се о њему није ни говорило а постојао је чак и порески лимит који су сви знали и до тог лимита није било опорезивања.
Нама је потребно решење које ће дефинисати порез и плаћања који не уништавају послове фриленсинга. Верујем да ћемо се сви сложити да треба плаћати порез, али да је нерално да вам узму и до 80% оног што зарадите. По уставу обавеза плаћања пореза и других дажбина је општа и заснива се на економској моћи обвезника, тако да се све ово мора ставити у ново разматрање и због тога је петиција и покренута.
Зашто је петиција упућена министру Малом?
Пореска политика спада у надлежност министарства финансија и оно је то које иницира иземене закона из ове области. Ми се одбраћамо директно човеку који је у надлежности за финансије и то је једини и прави пут да дођемо до равноправног решења за ова питања.
Закон који је тренутно на снази је веома стар а Паyонеер, Скрилл ,ПаyПал и други системи које Фриленсери користе су дошли много касније и није постојало адекватно усклађење закона са развојем технологије.
Многе земље су још пре 5 година ускладили своје законе са развојем технологије а ми каскамо за њма подоста.
Зашто сматрамо да држава тиме стимулише стране компаније?
Имате прописе о субвенционисању и држава врло често страним компанијама плаћа по раднику значајна средства.
То су паре нас грађана и држава на тај начин покушава да реши проблем незапосленсости.
Ради се међутим углавном о слабо плаћеном послу. Код фреиленсера ми заправо имамо врло често корићење нових технолгија, великих одговорности, нарочито у ИТ сектору и нормално је да ће људи зарађивати знатно више у том сектору, самим тим и у Србији ће уносити и трошити новац чиме се поуспешује економско стање.
Уколико уведемо нормалне порезе то ће бити додатни приход за државу. Код нас постоји велики дисбаланс приватног и јавног сектора, а држава управо гуши додатно мали сектор. Форисрање субвенционисања страних компанија је прилично скупо, профит не иде у Србију, а ИТ компаније лако могу отићи, а у земљи остају незапослени.
Фриленсери су најобичнији људи који нису имали могуност да нађу посао у Србији и окренули су се пословима за које су способни да ураде за некога ван државе, неби ли преживели нови дан или нови месец.
Па чак и тих 300, 500€ које ће неки Фриленсер зарадити, он тај новац оставља земљи Србији кроз трошкове становања, храну, плаћа рачуне и од тога преживљава а уједно и Србија профитира.
Једна битна ствар о којој се исто мора расправити је да ако је неки инострани клијент по уговору платио порез у својој земљи за ангажман Фриленсера, онда по мом мишљењу не би требало да се порез плаћа и у држави Србији јер је нелогично да се порез плаћа два пута по истом основу а порез се у честим случајевима одбија од плате Фриленсера.
Фриленсери ипак зарађују нешто више од Српског просека, на који начин сматрамо да би требало да регулишу обавезе према Србији?
Мали је број Фриленсера који зарађује велики новац, често су то мали и ситни послови. Као што рекох и раније, потребно је да се плати неки вид пореза али прогресивно и у складу са примањима. Највише ће допринети ако пропишемо нормалан, правичан порез који нас стимилише. Фриленсери доприносе и тако што они не износе него уносе новац у Србију који се овде троши и упумпава у друге секторе.
Иначе, сматрам да Фриленсери не могу бити у истом рангу са неким који су регуларно запослени. Фриленсери прво немају стални радни однос, некада зараде просечну плату а некада немају зараду и по 3 месеца а морају и сами наћи посао за себе а некада и одраде посао који им после и не плате.
Такође системи и платформе преко којих фриленсери раде наплаћују своје услуге, узимају процент од зараде и тако већ смањују зараду Фриленсера и преко 35% од зараде и то такође мора бити узето у обзир.
Држава треба да обезбеди фриленсерима одређену шифру делатности у АПР-у и омогући им матични број и ПИБ да легално раде свој посао али да плаћају порез само онда када имају наплаћени посао и то да плаћају сваког 15-ог у месецу за разлику од паушалца који је обавезан сваки месец плаћати порезе и доприносе без обзира на промет. На тај начин могу да раде свој посао легално и да плате све порезе, али да су порези равноправни.
Рекли смо да када сакупимо 10.000 потписа са Удружењем за заштиту уставности и законитости и тимом Крени-Промени формираће се правни тим експерата, стручњака из фриленсинг заједнице који ће изаћи са упоредним моделима регулисања овог питања и предложити конкретна решења са свим потписаницима. Зато је ова петиција важна.
Позивамо све фриленсере да потпишу петицију на петиције.крени-промени.орг преко које ћемо организовати онлине састанак и јавне расправе о најбољим решењима.