Чини се да се израз фриленсер последњих дана може видети и чути свуда, међутим, није свима јасно ко и шта је то и чиме се један фриленсер заправо бави. Веома је битно да се овај појам правилно разуме, како се не би стварала погрешна слика о овим људима и како би се са њима поступало праведно.
Фриленс, заправо, не означава занимање, већ начин рада. Сам израз је преузет из енглеског језика (freelancer) и најприближнији превод ове речи на наш језик би био слободњак или хонорарац. То су људи који углавном нису у сталном радном односу, већ зарађују тако што их један или више клијената плаћа по урађеном пројекту или на сат и сами проналазе клијенте на лицу места или берзама послова. Немају сталну и загарантовану зараду или типично радно време и у нашем закону нису јасно дефинисани. Један добро познат пример оваквог начина рада је хонорарни фотограф, који нема стално запослење, већ бива унајмљен за посебне прилике, као што су свадбе, крштења, рођендани и друге светковине. На енглеском језику постоји још један израз за фриленсера, independent contractor.
Фриленс, у суштини, обухвата огроман број занимања, а само нека од њих су видео монтажери, преводиоци, архитекте, гејмери, виртуелни асистенти, уметници, маркетинг стручњаци, продавци дигиталног (stock) материјала, диспечери, писци, возачи за иностране фирме, играчи игара на срећу, аниматори, илустратори, предавачи језика, виртуелни асистенти, режисери, фотографи, лектори, али и баке које праве ајвар, па га продају по селу или објављују туторијале на Јутјубу у којима објашњавају како се тај ајвар прави.
Иако се фриленсери на неки начин могу сматрати слободњацима, они заправо често имају више обавеза од традиционално запослених људи, као и дуже и непредвидивије радно време. Када је у питању маркетинг, стручњаци често кажу да се маркетинг живи, а не ради, јер та врста посла захтева константно проучавање тржишта, контакт са циљним групама, присутност на социјалним мрежама, усавршавање и прикупљање информација. Исход пројекта је често неизвесан, као и исплата. Уколико фриленсер ради на платформама (као што су UpWork, 99designs, Freelancer…) и жели константан прилив новца, онда су праћење конкурса у другим временским зонама и такмичење са десетинама хиљада других фриленсера незаобилазни део оваквог начина рада. Рад по пројекту често значи и да један фриленсер мора у кратком року радити много, те тако програмери често раде и по 16 и више сати дневно, уколико им клијент зада кратак рок. Једна традиционално запослена особа има радно време ограничено на осам сати, док један фриленсер нема оваква ограничења, а продужавање рока потребног за завршавање пројекта често изазива негативне реакције код клијената.
Да би било јасније како то заправо функционише, један фриленсер који ради на Апворку (UpWork) је објаснио да је први пројекат (gig) добио тек после два месеца, након што је конкурисао око 40 пута на разним огласима. Каже да је тек после годину дана могао бити сигуран да ће сваког месеца добити око 150 долара од пројеката и да је у међувремену стално морао да прати конкурсе и пази на које конкурсе се пријављује јер је број пријава у једном месецу ограничен. Пажљив одабир конкурса је битан јер се често дешава да се потенцијални клијент предомисли и никада и не одговори на понуде апликаната. У последње време, Апворк је изменио начин пријаве на конкурсе, тако да је сада број месечних пријава неограничен, али се после одређене цифре плаћа из личног џепа. Само један незгодни клијент и лоша оцена може довести до драстичног пада количине доступног посла, а да би се таква ситуација санирала потребно је радити на другим пројетима и бити добро оцењен, што води у чувену кваку 22.
Разлика постоји и у ширини и количини знања које један фриленсер мора поседовати да би овако пословао. Док један запосленик у фирми има јасан опис дужности и друга одељења у фирми на која се може ослонити, један фриленсер сам мора бити свој преводилац, програмер, дизајнер, техничка подршка, ПР, менаџер за развој, лектор, менаџер продаје и све остало што му је потребно.
Још једна битна карактеристика фриленса је то што за разлику од стално запослене особе, хонорарац нема загарантовану и редовну исплату. Иако већина популрних платформи имају неке видове контроле и гаранције исплате, клијенти их лако могу заобићи и тако фриленсера оставити без зараде, а ипак добити услугу која им је требала. То значи да један фриленсер може напорно радити целих недељу дана на пројекту, а за свој труд не зарадити ништа и тако неповратно изгубити зараду за четвртину месеца, за коју нису сигурни да са више рада могу касније у месецу надокнадити. Поред свега овога, након завршетка једног пројекта, фриленсер заправо не зна када ће имати прилике да ради на следећем, што значи да се може десити да чак и по неколико месеци нема, а да неколико месеци касније има толико послова да здравствено није у стању да их све обави, а ипак мора јер одбијање пројекта са собом носи и лошу репутацију. Оно што може деловати врло поразно је то што је потребно више година константног рада на овај начин да би се зарадила једна просечна плата месечно и многи хонорарци не успеју да достигну тај циљ.
Без обзира на све мане оваквог начина рада, многи фриленсери тврде да им је дражи од традиционалног запослења јер је им даје веће шансе да раде у својој струци и надаље се професионално развијају у складу са најновијим технологијама и трендовима, а највреднијим радохоличарима омогућава да зараде више него што би зарадили када би имали ограничено традиционално радно време од 8 сати.