Од почетка године, тест самосталности наметнуо се као изузетно битна тема, како за многе већ регистроване предузетнике, тако и за оне који су тек намеравали да се региструју. Овде ћемо покушати да у кратким цртама објаснимо на којим се критеријумима тест заснива, који је био мотив за његово увођење, као и какве последице има по предузетнике који послују са иностраним клијентима (ИТ сектор, али и друге делатности). Посебно ћемо се осврнути и на фриленсере који због овог теста не могу да се региструју као предузетници. Указаћемо, исто тако, на везу између теста самосталности и недавног саопштења Пореске управе у којем упозорава фриленсере, јутјубере, инфлуенсере идт. да морају платити порезе и доприносе са каматама за претходних пет година. Показаћемо како иза оба поступка стоји невољност државних органа да очигледном проблему приступе дубински, системски и одговорно, а у сопствену корист као и у корист својих грађана. Може се рећи како управо држава „пада“ на тесту службе сопственим грађанима.
Шта је тест самосталности предузетника?
Тест самосталности представља својеврсну контролу односа између предузетника и сваког његовог клијента (односно налогодавца) засебно и независно од односа са осталим клијентима. У складу са изменама Закона о порезу на доходак грађана, уколико тест самосталности покаже да је предузетник „несамосталан“ у односу на неког налогодавца, зарада коју оствари из тог односа биће одвојено опорезована. Овај тест примењује се од 2. марта 2020.
Тест се састоји из девет тачака. Уколико се на однос са датим клијентом могу применити пет или више тачака, сматра се да предузетник у том односу није „самосталан“.
- налогодавац одређује радно време и одморе предузетнику, док време проведено на одмору не умањује зараду;
- налогодавац обезбеђује или одређује просторије у којима предузетник обавља посао;
- налогодавац врши или организује стручно оспособљавање или усавршавање предузетника;
- налогодавац је ангажовао предузетника помоћу оглашавања у средствима информисања где је тражио физичко лице за радни однос;
- налогодавац обезбеђује опрему, материјална и нематеријала средства за рад предузетника (осим спрецифичних алатки неопходних за извршење конкретног налога);
- најмање 70% предузетниковог прихода током једне године долази од датог налогодавца;
- предузетник не сноси уобичајени пословни ризик за испоручену услугу, већ је сав пословни ризик на налогодавцу;
- уговор о ангажовању забрањује предузетнику да пружа услуге другим налогодавцима, осим посебно наведеним директним конкуренатима;
- послодавац је ангажован код датог налогодавца, непрекидно или са прекидима, 130 или више радних дана током једне године.
У фебруару 2020. године, Министарство финансија издало је детаљно упутство о примени теста самсталности, које укључује опис поступка пореске контроле као и документацију која ће служити као доказни материјал током поступка контроле. У доказни материјал спадају уговори, и-мејл преписке, докази о куповини опреме (рачунари и сл.), банковни рачуни, пасоши, итд.
Чему служи тест самосталности?
Према званичном Упутству које је издало Министарство финансија, примећена је вискока стопа злоупотребе предузетничког статуса како би се плаћали нижи порези и доприноси. Зато је циљ овог теста да открије да ли се иза односа налогодавца и предузетника у ствари крије однос послодавца и запосленог, односно да се спречи злоупотреба тог правног оквира.
Чини се, на први поглед, како држава покушава да заштити предузетника и да му обезбеди прави радни статус, уместо симулираног предузетничког. Уколико је налогодавац домаће правно лице, он се може прекршајно или кривично казнити за неплаћање пореза и доприноса. Штавише, уколико налогодавац и предузетник примене тест самосталности на свој однос и закључе да је предузетник у њему несамосталан, они могу одлучити да свој однос преиначе у однос послодавца и запосленог.
Последице теста самосталности по ИТ сектор
Дакле, када су у питању домаћи налогодавци (односно послодавци) могло би се рећи да тест самосталности заступа интересе предузетника. Међутим, уколико предузетник послује са страним налогодавцем, ствар је потпуно другачија. Уколико пореска контрола докаже да је један такав предузетник несамосталан, плаћање и пореза и доприноса за спорну зараду пада на терет самог предузетника и то према следећем моделу: 20% пореза и 26% ПИО доприноса (пријавом на Обрасцу ПП ОПО).
Пошто велики број предузетника који послују са иностраним клијентима ради у области информационих технологија, увођење теста самосталности принудило је многе од њих да обуставе пословање, отворе друштво са ограниченом одговорношћу (ДОО) или чак напусте земљу.
Према истраживањима Дигиталне заједнице, у периоду од 01.09.2019. до 29.02.2020. укупно 30.773 предузетника привремено је прекинуло или трајно обуставило самосталну делатност, док је тако поступило 4.903 предузетника у ИТ сектору. Ако се ови подаци упореде са истим подацима из претходне године, види се да је у овом периоду 61% више предузетника прекинуло рад, а чак 75% више у ИТ сектору. С друге стране, нема података о томе колико је предузетника одлучило да оде из земље или колико их је било принуђено да отвори друштво са ограниченом одговорношћу (ДОО).
Уколико тест самосталности толиком броју предузетника из ИТ сектора онемогућава пословање, поставља се питање да је ли је постојећи модел „предузетника паушалца“ уопште или у довољној мери, примењив на ИТ сектор. Држава за сада није показала вољу за проналаском системског решења које би тим људима омогућило праведније намете уз које би могли да наставе са пословањем.
Последице теста самосталности по друге делатности
Иако се највише говорило о ИТ сектору, овај тест показује како ни друге делатности које предузетници обављају у сарадњи са иностраним клијентима исто тако не могу да се уподобе већ постојећим калупима. Узмимо, на пример, предаваче страних језика (најчешће енглеског). Као прво, већина њих од својих нередовних и малих примања једва може да исплати ионако високе паушалне порезе и доприносе. Као друго, тржиште је такво да су они, уколико нуде часове само једног (енглеског) језика, углавом ограничени на једног клијента. Самим тим, „падају“ на тесту самосталности. Ово је не само натерало многе већ пријављене паушалце да обуставе пословање, већ и обесхрабрило оне који би хтели да се региструју. Слична је ситуација и са другим занимањима, као што су креативни и други писци, преводиоци, фотографи и др.
Могу ли фриленсери бити паушалци?
У светлу објаве Пореске управе о фриленсерима, поставља се питање могу ли они добити статус предузетника паушалаца и на тај начин плаћати мало поштеније порезе и доприносе. Пошто се показало да је тест самосталности осакатио ИТ предузетнички сектор, који је најуспешнији што се зараде тиче, више је него очигледно да тек за оне мање профитабилне делатности нема много наде. Сасвим је јасно да се овај традиционални модел не може применити на велику већину фриленсера.
Уколико не могу да се региструју као предузетници, остаје им да плаћају 47% пореза и доприноса, дакле готово половину своје зараде. Ако на то додамо петогодишњи дуг са затезним каматама који се сада од њих захтева, сасвим је јасно да су доведени у безизлазну ситуацију и да ће ова потенцијално успешна привредна грана врло брзо замрети.
Закључак
Увођење теста самосталности, као и поменуто саопштење Пореске управе, показују како држава није спремна да иде у корак с временом, поспешује нова занимањима и нађе системско решење које би било на добробит, како грађана који се баве тим новим занимањима, тако и саме државе.
Извори
Тест самосталности предузетника у складу са Законом о порезу на доходак грађана, Параграф.
Упутство за примену члана 85 став 1 тачка 17 Закона о порезу на доходак грађана у пореској контроли (тест самосталности), Министарство финансија, Пореска управа, фебруар 2020., електронско издање.
Паушалци, шта ако не прођете тест?, БИЗЛифе магазин.
Први ефекти теста самосталности, Дигитална заједница.
Паушалци углавном отишли у ДОО због теста самосталности, Нова Економија.