…речи су једног фриленсера, који је такође изјавио да ће га овакав поступак Пореске управе довести у ситуацију у којој ће морати да престане да се бави фриленсом и напусти земљу, иако је досада био чврст у одлуци да из земље не оде, без обзира на услове живота.
Ова изјава није јединствена и заправо се ових дана може чути од великог броја фриленсера који су огорчени због оваквог третмана државних органа. Наиме, незадовољство је почело још децембра прошле године када је најављено увођење теста самосталности, који је требало да фриленсере на неки начин уведе у законе, а који је њихову ситуацију и статус драстично закомпликовао.
“Уколико се ова наплата спроведе, мораћу да одвојим 46% зараде на порез за физичка лица и око 50% за исплату такозваног дуга, што значи да ми за основне животне потребе неће остати ништа и то ће трајати месецима”, наводи дотични фриленсер.
Подсећамо да је фриленс досада био начин на који су Срби незадовољни економском ситуацијом у земљи могли да обезбеде себи достојанствене или чак егзистенцијалне услове за живот и да су због те могућности одлучили да ипак остану у држави. Тако нису морали да се раздвоје од породице, пријатеља, родног краја, па чак и деце и оду у иностранство. Многи фриленсери су на овај начин издржавали незапослене супружнике и децу или су своју зараду користили да би себи платили школовање. Фриленс је многима такође омогућио да раде у својој струци не заузимајући радна места колегама из земље, а многи су видели фриленс и као спас од немаштине и социјалног осигурања.
Уколико би се правни статус фриленсера и њихова права регулисала тако да подстичу раст ове гране, а не спутавају, ови радници би могли бити извор прилива који би далеко премашио ону суму коју држава оваквим треманом жели да добије. Будући да је тачан број фриленсера још увек непознат и да фриленсера може бити и више од сто хиљада (колика је тренутна процена у медијима), држава би себи на дуге стазе могла обезбедити редовне приливе из иностранства који би током година само расли јер се ради о пословима на светском тржишту без граница. Колики би тај прилив могао бити може се наслутити из процене коју смо направили у једном од претходних чланака. Промена тренутног става државе према фриленсерима би значила и спречавање одлива мозгова који би заправо желели да у Србији остану и у њој граде бољу будућност, личну и општу, као и девастирање целокупне економије земље.
Међутим, на основу изјава званичника државних органа, стиче се утисак да држава не хаје за ове проблеме, као ни за то да је ПУ годинама доводила фриленсере у заблуду давајући им погрешне информације и не реагујући правовремено. Било би ипак рационалније уредити ситуацију тако да се овом броју способних, стручних људи законски омогући да неометано раде и остану у земљи из које некада нису желели да оду.