Као мало која друга земља у Европи, Србија је у току претходне три деценије прошла кроз многе дубоке и тешке кризе: политичке, економске, друштвене, социјалне, демографске, културолошке. Почев од слома СФРЈ и грађанског рата који се водио на простору њених бивших република на самом измаку двадесетог века, као и међународних санкција које су га за све време његовог трајања неизоставно пратиле, тешких политичких, друштвених и социјалних превиравања која су наставила да потресају земљу све до бомбардовања СФРЈ (Републике Србије) од стране НАТО пакта 1999. године, затим петооктобарских промена 2000. године које су требале да означе крај једне и почетак друге, по свему друкчије епохе и улазак земље у процес транзиције, па све до данас када се та иста наша земља, по ко зна који пут у својој бурној историји суочава са кризом, учиниле су да много тога што је у вези са њом добије свој посебан, специфичан облик.
Једна од тих специфичности о којима се овде жели говорити јесте фриленсинг – начин модерног пословања који данас карактерише многе развијене, па чак и далеко мање развијене привреде у Европи и свету. Не улазећи дубље у његову природу и карактеристике, као и разлоге који појединце опредељују за овакву врсту делатности (пословне активности), овде ћемо говорити, онолико колико нам то простор допушта, о специфичностима фриленсинга у Србији и ономе што га толико разликује од фриленсинга у другим земљама (у Европи).
Као што је већ речено на почетку текста, наша земља прошла је кроз бројне недаће у задње три деценије, па самим тим није успела да избегне ни проблеме попут: заостајања у друштвено-економском и техничко-технолошком развоју, пада привредне активности и раста стопе незапослености, затим пада животног стандарда и квалитета живљења, стопе наталитета, одласка високообразоване, стручне и квалификоване радне снаге у развијене и богате земље широм света итд. Све ово је утицало на то да бављење фриленсингом у Србији буде знатно теже него што је то случај у осталим земљама у Европи. Оно што фриленсинг у Србији чини специфичним у односу на те друге земље и што га је умногоме и обликовало, дајући му један сасвим друкчији тон и општу слику, јесу управо те недаће кроз које је наша земља прошла за (то) поменуто време. С друге стране, све то није спречило наше људе да се у тој истој земљи школују и образују, те да прате промене које савремен, друштвено-економски и техничко-технолошки развој са собом носи. Иако по много чему у оскудици, како у доступности савремене технологије, финансијских средстава и средстава за рад, тако и приступа међународном тржишту рада и капитала, бројни појединци различитих образовних профила и старосног доба, млади једнако као и они старији, оставши у својој земљи, нашли су начин да, не само реше своје пословне, егзистенцијалне и многе друге животне проблеме, већ и да јој тиме још помогну, доносећи јој не само финансијске (користи) већ и користи у виду њеног приближавања развијеним земљама Европе и света.
Користи које једна земља има од фриленсинга бројне су и разноврсне и стога их овде нећемо посебно наводити, али ћемо ипак навести оне које су за нас и нашу земљу, обзиром на специфичност ситуације и околности у којима се налази, кључне:
– прилив финансијских средстава која по основу рада и остварене зараде од пословања у иностранству доспевају на домаће тржиште;
– повећање тражње и потрошње која се обавља на домаћем а не страном тржишту;
– смањење издатака за социјалну помоћ или помоћ по основу незапослености, школовања, лечења и др.;
– задовољење основних егзистенцијалних потреба без оптерећења по финансијски систем земље, затим могућност заснивања и издржавања породице, сношења трошкова за школовање, лечење и др.
Од неекономских фактора треба убројати следеће:
– подстицање развоја предузетништва кроз фриленсинг;
– уношење нових знања и достигнућа на пољу разноврсних делатности (област програмирања и wеб дизајна, затим графичког дизајна, професионалног превођења и др.);
– едукација људи у области информационо-комуникационих технологија, модерног пословања, бржег и ефикаснијег усвајања и примене нових пословних и професионалних вештина, повећање конкурентности на страном тржишту и др.;
– представљање земље у свету и утицај успешних фриленсера на привлачење нових клијената и пословних партнера итд.
Стога је константан развој и унапређење фриленсинга, као и развој и унапређење предузетништва кроз фриленсинг, наш основни циљ. Да би се ово постигло, неопходно је створити одговарајућу пословну климу и повољан радни, стваралачки и предузетнички амбијент који ће позитивно и подстицајно утицати на његов даљи раст и развој, па самим тим и на његово константно унапређење и побољшање у свим областима пословања.
Даље, подстицање развоја и унапређење фриленсинга, као и развоја и унапређења предузетништва кроз фриленсинг, пре свега кроз одрживу и прихватљиву пореску политику која ће пратити укупну економску ситуацију у земљи, те финансијску способност и животни стандард њених грађана. треба да буде осмишљена тако да делује подстицајно не само на оне појединце који се већ баве фриленсингом већ и на све оне који намеравају да се у будућности баве овом делатношћу.
С тим у вези, као закључак који се сам по себи намеће, треба рећи следеће: фриленсинг као модеран начин пословања и пословна активност, пре свега је предузетничка делатност која својим концептом и филозофијом доприноси константном побољшању и унапређењу квалитета пословања, размени нових знања и искустава на широком пољу разноврсних делатности, креирању позитивне радне и пословне климе у земљи, привлачењу клијената и пословних партнера из иностранства. прилив финансијских средстава из иностранства на домаће тржиште итд. Да би се све ово постигло, као и да би се фриленсинг у будућности још више развио и унапредио у нашој земљи, неопходно је обезбедити повољне животне и радне услове, а затим и позитивну пословну климу кроз одрживу пореску стопу и неопходне (пореске) олакшице које ће омогућити несметано пословање како садашњим тако исто и будућим фриленсерима.