Да ли је дужничко ропство предвиђено за фриленсере у 2021. години? Почетак је нове године, а фриленсери чекају преговоре са надлежним министарством од којих им зависи будућност. Нажалост, неколико стотина фриленсера је већ добило решења од Пореске управе, која их уводе у зачарани круг дужничког ропства.
За то време у околним земљама су се променили закони који се односе на фриленсере. Околне државе попут Македоније и Бугарске дају велике подстицаје фриленсерима и дигиталним гранама индустрије уопштено.
Истовремено, у Србији се формирају удружења грађана, праве се онлине и оффлине протести, наши радници на интернету су под притиском, стресом и на лековима. Обећаних преговора – од којих им зависи гола егзистенција – и даље нема. Прва и основна молба је: да се седне за сто и цивилизовано поразговара. А као резултат тих разговора да се пронађе решење којим би обе стране биле задовољне.
Што се више буде одуговлачило са почетком преговора, Пореска управа ће слати све више позива. Активност Пореске управе се значајно повећала пред сам крај 2020. године. Претпоставља се да је то због тога што је 1. јануара 2021. године застарео дуг за 2015. годину, када је камата била највиша до данас, па је Пореска управа покушала у последњим данима 2015. године да позивима спречи застаревање (које је за приходе из 2015. године за које нису послати позиви наступило 1. јануара 2021. године).
На графикону је приказано кретање референтне камате у периоду од 2015. до 2020. Она је само део формуле на основу које Пореска управа рачуна дуг који потражује од фриленсера.
Како се дуг рачуна? Прво, рачуна се за претходних пет година. Рачунају се прво нормирани трошкови од 20% на прилив. Када се они одузму, добија се основица која се даље опорезује са 20% за порез, 25.5% за ПИО фонд и 10.3% за здравствено.
Најгоре од свега је ставка за ПИО фонд, где се уплате уважавају и улазе у укупан износ за пензију, али вам се време не рачуна, односно, не иде вам стаж. Пошто је закон писан за допунске приходе физичких лица, да сте се по њему водили од 2001. године и уплаћивали 19 година у ПИО фонд, а живели као фриленсери, уплатили бисте позамашну суму у фонд. Међутим, са 65 година не бисте имали ни један једини дан радног стажа. Тотални парадокс.
Сад на све те суме накалемите још и камате и ето вас у дужничком ропству. Ово су у просеку камате за сваку годину:
2015: 16.25%
2016: 14,38%
2017: 13,88%
2018: 13,38%
2019: 13,08%
2020: 11,69%
У табели испод текста, приказан је случај фриленсера који зарађује у просеку 300 евра месечно. Видимо да је за 5 година зарадио око 18 000 евра, а да су намети 8 000 евра. Од тих 8 000 евра, 3 600 би отишло у ПИО фонд, а фриленсер би добио 0 дана радног стажа. Здравствено осигурање, за које мора да плати скоро 1 500 евра, не може искористити уназад.
Кад у причу уведемо и камате од око 3 300 евра, дуг је са 8 000 евра нарастао на 11 300 и чини 63% од укупне суме коју је фриленсер зарадио.
Ако би фриленсер добио могућност репрограма дуга на 60 месеци, по постојећим прописима морао би прво да плати 46% намета (порез, ПИО и здравство) и то је 138 евра. Ако би му блокирали налог у банци и аутоматски скинули још 190 евра за дуг са каматом, он би на крају месеца био 26 евра у минусу.
А где је живот? Раније се издржавао са тих 300 евра прихода, а сад би требало додатно да се задужује наредних 5 година само да би преживео. Ушао би у процес принудне наплате, одузимали би му имовину, упао би у зачарани круг дужничког ропства. На крају би завршио у затвору, јер просто је немогуће отплатити дугове уназад за 5 година. Идентична ситуација је и за фриленсера који зарађује 600 евра месечно. Практично не би био ни на нули.
Дакле, математички је немогуће радити по законима и сервисирати дугове као фриленсер. Чак ни као фриленсер који зарађује преко 1000 евра, који има опцију да се региструје као предузетник-паушалац и да високе намете од 46% за физичка лица замени за фиксне трошкове од око 300 евра или мање на месечном нивоу. И са таквим примањима, фриленсер би месец завршио у плусу са само 70 евра.
Од тих пара не би могао да плати ни храну, ни кирију, ни интернет, ни рачуне. Зарађивао би 1000 евра месечно, а не би му ништа остало. Како неко да преживи 5 година, како да остане психички и физички здрав довољно да може квалитетно да обавља посао? Шта ако без тог посла остане?
Може да повећа цене и да заради више како би преживео, али то је велики пословни ризик, јер је питање хоће ли остати конкурентан на суровом светском тржишту. Преживеће ако га породица буде помагала јер ће он као дужнички роб морати 5 година да ради само да дође на нулу, или што би се рекло, на зелену грану.
У табели је приказан и фриленсер који добро зарађује, око 2000 евра месечно. Након плаћања свих намета, њему би остало само око 440 евра. Опет, да ли је то довољно за кирију, храну, одећу, за основне егзистенцијалне ствари? Просудите сами.
Реалност ових сурових прорачуна веома верно осликава како је нагло човек, који је извозом своје памети доносио чист капитал из иностранства у своју матичну државу, и кроз потрошњу додатно пунио буџет Републике Србије, после свега постао роб. Ушао је у зачарани круг дужничког ропства и нашао се у очајничком положају. Ви процените да ли је то праведно и хумано и да ли иједан закон у нашој земљи треба да има овакве последице.