У последње време по медијима се често спомињу фриленсери због проблема око пореза и недефинисаног статуса. Овај текст је написан са циљем да читаоцу који не познаје ниједног фриленсера приближи неке од специфичности ове велике заједнице.
Како фриленсер долази до посла?
Сви знамо да већина фриленсера ради на свом рачунару за стране клијенте. Они се на фриленсерским платформама међусобно надмећу за послове за које огласе постављају клијенти. Процес је следећи: клијент предлаже оквирни буџет уколико је реч о фиксно плаћеном пројекту или цену по сату рада уколико се плаћа по времену утрошеном за рад. Фриленсер шаље своју понуду која може бити изнад или испод клијентовог буџета.
Будући да је тржиште потпуно слободно, клијент сам бира са којим фриленсером ће започети пројекат, додељује му посао и рад може почети. Уколико је пројекат фиксне природе, клијентов новац се унапред плаћа трећој организацији, званој ЕSCROW (EСКРОУ), и он остаје тамо закључан док фриленсер не заврши посао. На овај начин је фриленсер сигуран да је новац обезбеђен за његов рад и да ће бити исплаћен на крају. Кад буде све готово и клијент то одобри, новац са ЕSCROW-a се ослобађа и шаље се на фриленсеров налог на платформи. Она узима свој проценат јер је спојила клијента и фриленсера. Поштено. Уколико фриленсер није добро обавио посао или га није обавио уопште, он неће ни добити тај новац. И то је поштено. Оваквим системом су заштићени сви учесници у процесу.
На другим платформама, често се дешава и да фриленсеру новац не буде исплаћен и у том случају нема могућности да тај новац потражује, нити да се жали било ком надлежном лицу.
Дакле, овај процес нема никакве везе са државом све док фриленсер не повуче свој новац на свој рачун у банци. Тада би фриленсер требало да оде лично у пореску, пријави колико је зарадио и до 46% тог износа плати пореској управи на име пореза и доприноса. Приметимо и да би фриленсер до децембра 2019. плаћао ПИО фонд, али му не би ишао стаж. Ово је само подсећање на законски оквир. Уз све то, платформе узимају свој део који може ићи и до 20%.
Фриленсер на минималцу и радник у пекари на минималцу. Коме је горе?
Сад ћемо упоредити два радника: једног фриленсера који нпр. ради као предавач енглеског језика Кинезима или Јапанцима и једног радника који ради у Србији за минималац, на пример у пекари. Да видимо како кога држава третира. Цена по сату бруто је 232 динара (нето 173 динара). Ако то пребацимо у евре, бруто је 2 евра, а нето 1,47 евра. Толико зарађује пекар. Претпоставимо и да је то цена радног сата фриленсера који предаје енглески језик. Радник у пекари има месечну БРУТО зараду од 47192 рсд што је око 400 евра. НЕТО, односно на руке, он добија 29990 рсд кад се одбију трошкови за ПИО и здравствено и део трошкова које плаћа послодавац.
Радник фриленсер, који је такође бруто зарадио исти износ за један месец, добије на руке 26239 рсд. Дакле, за 3751 рсд на месечном нивоу мање него радник у пекари. Закон га третира као физичко лице које остварује друге приходе из иностранства. Не третира га као запослено лице. До децембра 2019. би плаћао ПИО фонд, али му се не би рачунао стаж. Раднику у пекари јесте текао стаж. Фриленсер би здравствено такође плаћао, али би заштиту добио као незапослено лице јер нема статус запосленог лица, за разлику од радника на минималцу.
Кад се цео прорачун упрости на само један сат, долазимо до закључка да радник у пекари ради 38 минута за свој џеп, 13 минута за пензију и здравствено и 9 минута за остале трошкове (који падају на терет послодавца).
Фриленсер од својих 60 минута, само 33 минута ради за свој џеп, а осталих 27 минута за пензионо и здравствено, иако ни здравствено није могао да оствари до децембра 2019. Прорачун би био још гори да је урачуната провизија платформе и трошкови свих трансакција од банака које фриленсер мора да плати да би добио свој новац на руке.
Једноставно речено, по тренутном пореском моделу најугроженија категорија радника у Србији – они на минималцу – има боље услове за рад и већу зараду него фриленсери који зарађују исту бруто суму на месечном нивоу.