Александер Сегеди, књиговођа и ИТ стручњак, написао је ауторски текст за Удружење фриленсера и предузетника Србије о томе како се порески систем може изменити у корист и фриленсера и предузетника и државе.
Последњих недеља смо сведоци специфичне хајке на фриленсере од стране пореске управе; пописују се остварени приходи из иностранства, обрачунава се порез по вишој стопи, обрачунава се и законска затезна камата; позивају се грађани на давање изјаве, штампају се решења – шаљу се пореска задужења.
Ако смо свесни и сагласни да порез мора да се плати; зашто се не бисмо изборили за систем који би био праведнији према свима? Зашто се, наиме, не бисмо изборили за систем опорезивања који ће и реално моћи да буде спроведен и порезе који ће реално моћи да буду наплаћени? Држава – нормална ствар – живи од пореза и наплате пореза; грађани – нормална ствар – уживају бенефите, комуналне или социјалне…
Но: решења која је пореска слала – нису само за порез. Порез је најмањи део, а већина су доприноси. Стога износим следеће предлоге:
- Комплетан обрачун пореза и доприноса да буде у 20% бруто;
- Да се новим, свеже основаним предузетницима, без обзира на порески третман и обрачун, дозволи умањење пореске стопе за 80% прве године и 40% друге године; до лимита промета од 2 милиона динара укупно од оснивања (након чега би само платили порез по пуном обрачуну);
- Да се неопорезиви лимит – који је од 01.01.2021 18.300 рсд – примени и на доприносе.
- Да се укине порески третман “самоопорезивање” за предузетнике, и да се остави – као једини “књигаш предузетник” третман “самоопорезивање са исплатом личне зараде”.
Образложићу један по један предлог:
- Комплет обрачун пореза и доприноса 20% бруто: ово је потпуно иста рачуница како се ПДВ прерачунава из бруто у нето; једноставна је и разумљива и књиговођама а и држави, а у пракси – онако како рачунају фриленсери – ово износи 16.67%.
- Да се новооснованим предузетницима одобри умањење намета – ако за новозапослене постоје програми субвенција садржани у Закону о раду, члан 21, а најновија субвенција је 21Ж, и ако новозапослени имају попуст на доприносе у износима 75%, 70%, а за неке доприносе и пуних 90% – зашто исте – или у истом смислу – субвенције не би имали и свеже регистровани предузетници? Предузетник – на крају крајева – је неко ко ће данас-сутра на тржишту рада понудити нова радна места; зашто не би имао бенефит за сам старт? Нехумано је предузетнику који тек отпочиње делатност прогласити паушал од 300е месечно, већ први месец; а да не би дошло до злоупотребе – лимит од 2 милиона.Током две године то је по 700е месечно – 700е за једно предузетништво је “хвала ти што ниси на социјалној помоћи” износ. Чим се пређе износ, рачунато од отпочињања пословања, наредни порез иде у пуном износу. Лако за контролу, од помоћи, тешко за злоупотребу.
- Да се неопорезиви лимит примени и на доприносе, а не само на порез – велику забуну, а и неправду, уноси обрачун који прописује да држава себи наплаћује порез тек изнад 150е – али да државни фондови наплаћују доприносе од првог динара; ова неправда би се лако исправила тиме што би неопорезиви износ важио и за доприносе, а не само за порез, и тиме бисмо коначно стали у ред држава које имају неопорезиве износе прихода – али у стварном смислу “неопорезиве” – на месечни пријем мале своте новца;а тиме бисмо коначно и постали фер и поштени према људима који од фриленс послова зараде износе испод 150е месечно; тај износ је такође “хвала ти што ниси на социјалној помоћи” износ, и држава од толико ниских прихода не би смела ни динара да узме.
- Да се укине самоопорезивање без исплате личне зараде – тренутно је систем подешен тако да сваки предузетник паушалац који прекорачи лимит паушала, уместо да почне да води књиге и плаћа порезе на разумну основицу од отприлике 10% – пропуштањем благовремене пријаве тј. неподношењем једног листа папира Пореској (поједини и нису ни имали рок!) буду сврстани у неразумне пореске стопе од отприлике 43%; самоопорезивање без исплате личне зараде нико ни не користи, уноси само забуну – укинути скроз.
Мислим да су ово предлози који могу испунити главне две функције свих пореза и намета, а то су: порез мора бити јасан и предвидив; јасан у смислу да се зна шта се плаћа, а предвидив у смислу да се зна колико се плаћа; обрачунски – пореска ионако већ прерачунава и проверава обрачуне који не спадају у порезе – не би био проблем да само додају још једну “математику”. Државни апарат може лако прерачунати, из наведених 20% бруто, или из наведеног “неопорезиви износ да буде лимит и за доприносе” потребне обрачунске проценте, у преводу на српски језик: ови предлози могу бити довољно једноставни фриленсерима, и довољно једноставни пореској – и да свако добије оно чему сви тежимо: и јефтине порезе, и висок степен једноставно разумљивих пореза.